Ignorišu poruke, ne vide pozive, mnogo su zauzeti. Nemaju planove. Život je ovde i sad. Uzmi ili ostavi. Uzmi pa zaboravi. Posle «seen» stigne smajli. Što duža poruka, to kraći odgovor. I sve što se više trudimo da kažemo da smo tu, da postojimo i dišemo to su manje šanse da dobijemo bedno «znam» . I kad stigne poruka proklinjemo sebe jer je tumačimo kao «glupa si». Kako je to moguće?

Videli smo se nekoliko puta, pili kafu, smejali se, izlazili, pravili gluposti, napili se, ljubili. Pustili korak, pa se vratili dva. Prošlo je neko vreme. Dobro, možda nismo savršeni jedno za drugo, ali je savršen svaki sekund sreće kad smo zajedno koji krade strah da ne ostanemo predugo i otkrijemo previše. A otelo nam se «zauvek». Onda se pokajali. Možda smo se i jedne večeri zaljubili, a već sutra odljubili. I kako sad da znamo šta je istina, a šta ideal?

Unutrašnji glas kaže «traži», razum opominje «ćuti». Radoznalost je ipak jača i ne da mira. Hirovito otkucam poruku S E Ć A Š L I S E prošlog leta kad smo izašli?
(krenuli u provod, seli u auto, odvili muziku do daske i prošli kroz svako crveno svetlo… kad mi je ispala cipela na ulici… nisam podigla glavu i odglumela ozbiljnost, već sam se smejala do suza i pustila da se i ti meni smeješ… malo dalje izašao si ti, skupljao pare koje su letele kroz prozor automobila pitaj Boga zašto… okrenuo ključ, zgazio gas i rekao «sa tobom je svaki put drugačije»… Kad smo se zakleli na vratima kluba da ulazimo samo na dva pića pa dočekali zoru… i barmen je častio. Onda se grlili, kriveljili i pozirali sa nepoznatim ljudima. A oboje tip-top sređeni, u sakou, kao super smo drugari a podsvesno želimo da ostavimo utisak. Krenuli kući povodeći se. Onda si potrčao da uđeš na susedni splav. Drugi korak upadaš u ledenu, prljavu vodu… i izlaziš potpuno mokar. Skupljaju se klinci i vrište od smeha. Jedan se okreće i dovikuje «Mnogo te voli ako je ovo zbog tebe uradio. Ta rečenica odzvanjala je kao eho kad su nam se oči srele i razvukle usne u osmeh… na rastanku si izgovorio «najbolji provod tek predstoji»)
O D G O V O R: Da

I kako posle svega pritisnete prekidač OFF i nastavite da živite kao da se ništa nije desilo?

You May Also Like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *