Kad sam prvi put pomislila da bacim u kantu kutiju cigareta i konačno se rešim tog zla, prvo što mi je palo na pamet je šta ću reći kolegama na poslu kad mi predlože “Ajmo na cigaru”.  Ako im kažem da sam ostavila, napraviće grimase kao da sam počinila zločin, a potom će me izopštiti iz društva i neće me više ni zvati. Sa druge strane, pomisao da se trujem već 20 godina i da bih zbog svog zdravlja i blažeg sindroma PCOS konačno mogla da ostavim, je ipak prevagnuo.

Dugo mi je bilo nezamislivo da počnem dan bez kafe i cigarete i da ne zapalim kad sa prijateljima izađem u grad. Savetovali su mi akunpukturu i magnete za uši ali odbrala sam nikotinske žvake. Posle dve nedelje korišćenja ljutih i gorkih žvaka, uspela sam da smanjim broj cigareta ali su mi žvake smučile. Bacila sam ih i vratila se cigaretama. Narednih mesec dana zacrtala sam sebi da ću pušiti samo dve. Bez žvaka. Prvu uz kafu i drugu kad me uhvati kriza. Nije bilo lako, ali izdržala sam uz nekoliko prekršaja i tonu grickalica.

Za to vreme jačala sam svoju psihu i radila na samoosvešćenju. Preporučili su mi mnogi knjigu koju kad pročitaš sigurno ostavljaš. Razmišljala sam… U toj knjizi mora da su opisane sve gadosti i posledice uvlačenja dima u pluća, sve bolesti i kanceri tako eksplicitno da ti ne padne na pamet da ikad više povučeš dim. Počela sam da sagledavam sve negativne strane nikotinske zavisnosti sama, bez literature. Pušenje je nesvesni ritual koji je čista navika, a od koga smo napravili mit “da smiruje i opušta naročito u stresnim situacijama” i da je “izbor pravih hedonista i onih koji umeju da se opuste i uživaju u životu”.

Fotografije: Unsplash

Kakvo sranje! Da li ste nekad osluškivali svoje srce kad počnete da uvlačite dim u pluća i koliko ubrzano ono počne da lupa? To ne smiruje nego vas čini napetijim.

Sa promenom svesti sve je izgledalo drugačije. Prvo sam shvatila da kad skuvam sebi prvu kafu i povučem dim već mi polako pada pritisak i počnem da zevam. Umesto da me razbudi, više me uspava. Posmatrala sam svoju kožu  koja je imala bledo sivkastu boju i kad god se probudim i pogledam sebe u ogledalu nakon noći u kojoj sam uz alkohol popušila celu paklu, izgledala sam kao duh. Prsti i usne mi smrde, kao i garderoba nakon boravka u zadimljenim prostorijama.

Posmatrala sam pušače na ulici, žene i muškarce posebno u poznijim godinama na kojima su bile vidljive posledice. Koža im je bila zgužvana, prsti i zubi žuti, imali su tamne kolutove oko očiju. Kad sam čula hrapavi, grubi glas jedne gospođe od 50 i kusur dok je pričala sa svojom drugaricom u parku, stresla sam se. Bio je to onaj zaribali zvuk glasnih žica na kojima se nataložilo tone katrana i koji je više ličio na glas starijeg muškarca. Pomislila sam “Ja zaista ne želim da mi se ovo dogodi”.

Tog 3. maja kupila sam poslednju kutiju koju sam odložila sa strane. Još jedna vežba! Gledati je, a nikad je ne otvoriti. I tako sam jačala volju i rešenost da se ne vratim pušenju.

Prvih mesec dana prošla sam kroz pakao. Izbegavala sam da se nađem u društvu pušača, a kad me uhvati kriza od nervoze sam jela sve što mi je pri ruci. Kupovala sam mnogo grickalica, a potom mi je neko rekao da ih zamenim nekom zdravijom varijantom pa sam često grickala šargarepu. Promenio mi se i metabolizam, a imala sam i blažu opstipaciju. Brinula sam da li ću se ugojiti i stalno sam se gledala u ogledalo. Stomak mi je malo porastao u tom periodu. Umirilo me je saznanje da je prvih mesec dana najvažniji period u kome je organizam pretrpeo šok jer počinje da se čisti od toksina. Normalno je i da se creva olenje ali bi posle nekog vremena sve trebalo da se vrati u normalu. Imala sam i povremene napade kašlja i nesanice. Kad sam pregurala tih prvih najtežih mesec i po dana, postalo je lakše. Najveće otkriće je to koliko sam vremena dnevno trošila na čekanje da cigareta dogori misleći da nešto radim. Znate ono „E sad ću lepo da sednem da popušim cigaru“. Kao da ću da uradim nešto krucijalno da spasim čovečanstvo.

Za pušače je to stanje aktivno, a ne pasivno. Samo kad se setim da sam prvu kafu gustirala sat i po ne radeći ništa i da sad bez nje u ruci uradim nekoliko važnih stvari pre nego što krenem na posao, pomoglo mi je da osećam produktivnije i bolje. Posle dva meseca ponovo sam imala čulo mirisa i ukusa, a koža je počela da poprima prirodu boju. Primetila sam da imam i veću kondiciju za šetnju, vožnju bicikle i jogu jer sad do mojih ćelija dospeva kiseonik. Jedino čime se ne mogu pohvaliti kao bivši pušač je razumevanje za one koji puše. Kontradiktorno zar ne?

Postala sam “džangrizalo”. Ne mogu da shvatim kako neko napuni pepeljaru uz jednu kafu i ne primeti kakav zločin čini svom telu. Ne pokušavam da ih nagovorim da ostave ali im često kroz šalu kažem “Samo što si ugasio/la”. Međutim, to moraju sami da osveste kao što sam i ja.

Oni koji ne znaju da sam ostavila, a nisu me dugo videli prvo što mi kažu je “Prolepšala si se. Šta ti se desilo? Da se nisi zaljubila?”

Zar postoji veća nagrada za ženu od saznanja da je lepša nego što je bila?

Čista sam već šest meseci!

You May Also Like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *