Koliko puta ste pomislili da ljubav pružate onim osobama koje ne umeju da je prime ali ni da uzvrate? To vas ne sprečava da se otvarate za nova poznanstva sa onima koji bi se prema njoj odnosili kao prema dragocenosti koju su zaslužili. Međutim, u mnogima prepoznajete strah. Obično misle da je nisu vredni i ubeđuju vas da će jednog dana vaša ljubav da stigne na pravu adresu. 

Ipak, nešto počinje da vas kopka i pitate se da li je sa vama sve u redu.

Razmišljate da li podsvesno šaljete pošiljku sa pečatom u obliku srca samo tamo gde dostava nije moguća? Da li nastavljate da živite samo i isključivo od nade da će jednom zaista stići i biti raspakovana pažljivo kao najvredniji poklon? Onda slušate razne priče o uzroku. Kako ustvari ne želite da se vežete iz straha da ne budete povređeni, kako ne biste da izgubite svoju slobodu, da ne verujete u brak, kao i da je pitanje da li želite decu jer malo više volite sebe… 

Čula sam ih više puta ali ni posle nekoliko razočaranja nisam posustala. Nastavljala sam dalje sa malim flasterom na srcu ali hrabro stajala pred nekim koga tek upoznajem u stilu “Gledaj me, ja sam sasvim obična i mogla bih da te voli srcem svim“.

Da, ja sam obična. I spremna sam da volim.

Tokom srednje škole previše su mi dali na značaju i postala sam popularna jer sam se dopadala muškarcima. Komplimente nisam umela da prihvatim. Bila sam stidljiva i često sam odbijala da u njih poverujem. Međutim, moja spoljašnjost je odavala utisak da imam dovoljno samopouzdanja. Kad vas posmatraju kao nekog ko se izdvaja i o kome se priča, to je kao mač sa dve oštrice. Prija vam da budete u centru pažnje, ali dolazite u situaciju da muškarci počinju da vas se plaše i ne umeju da vam priđu. Onda stvaraju sliku samo na osnovu izgleda i ponašanja koja se ne uklapa sa onim što sam ja ustvari. Mnoge poznate ličnosti često umeju da kažu kako su potpuno druge osobe u svoja četiri zida i da samo njihovi najbliži znaju njihovo pravo lice. I mnogo godina kasnije nekoliko puta sam čula od muškaraca da sam bila i ostala nedovršen san. A san je lep samo dok se sanja… U tim trenucima htela sam mnogo puta da vrisnem iz očaja “Prestanite, nisam ja nikakava Beatriče”.

Sa ove tačke gledišta bila sam ono što jesam i što sam umela najbolje. Lepa i nesigurna. Ponosna i duboko u sebi tužna. Previše ozbiljna i neko ko ume da se zabavlja. Srećna i ranjiva. Povređena i spremna da oprostim.

Bila sam sve… samo nisam bila posebna.

Prošao je period sazrevanja, muškarci su dolazili i odlazili. Moji najbliži i dalje traže uzrok i već duže vreme govore kako imam visoke kriterijume i želim da taj neko bude savršen.

Iz njihove perspektive to izgleda tako, ali ja znam da nisam ista osoba kao kad sam imala 20 godina i da se moj mentalni sklop promenio. Tada nisam bili na ovom nivou svesti i ne gledam na život i na ljude više istim očima.  Ne krećem od “Volela bih da se zaljubim i da se udam”, već mi je polazište “Volela bih da moje dete raste uz oba roditelja koji se vole i da tom detetu budem dovoljno dobra majka koja će se posvetiti njegovom vaspitanju i koja će sa njim provoditi najviše svog vremena”. Razlika je očigledna.

Pitate se verovatno kao i ja šta je to prokleto u nama što nam ne dozvoljava da budemo u potpunosti srećni. Kad to kažem verujem da ste zadovoljni sobom, da ste izabrali da radite ono što volite samo nemate odgovarajuću osobu sa kojom bi sve da delite.

Svako upoznavanje i priliku za ljubav koja u početku deluje obećavajuće doživljavate kao poraz. Kao da ste u nekom začaranom krugu iz koga ne možete da izađete i stalno se ponavljaju “loši izbori”. Kažu, koliko dajemo toliko ćemo dobiti za uzvrat. Ukoliko svaki put poklonimo ljubav i ne očekujemo ništa za uzvrat to je već mala pobeda. Pobedili smo sebe i oslobodili se očekivanja. Nahranili smo gladne i sve one željne pažnje, a onda je svako nastavio na svoju stranu. Bilo je lepo dok je trajalo.

Izbegnite agoniju kad doživite “ghosting” i pustite ih da idu

Međutim, posle toga umesto da nastavimo dalje mi se bavimo time zašto samo pristali da budemo osoba koja ništa ne dobija za uzvrat. U kapitalistističkom svetu u kome je jedino važno “sticati” nije dobro ako vas neko ostavi praznih ruku. Vi ste budala!

Ego je taj koji nameće svoju istinu, da smo uzalud dali i ništa nismo dobili. Ljubav nam nije uzvraćena. Osećamo se jadno i bedno. To razočaranje traje neko vreme, a onda shvatimo da ništa nismo pogrešili. Samo smo precenili osobu kojoj smo pokonili ljubav.

Fotografije: Unsplash

Zbog brzog tempa života i lažne stvarnosti koju živimo na društvenim mrežama i u koju i sami počinjemo da verujemo, nismo ni mogli sve da saznamo o njoj. Pored toga što su devojke postale agresivnije u nastupu kad im se neki muškarac sviđa i sve više vole da “sede na dve stolice” i muškarcima se može odati priznanje veštih manipulatora i zavodnika. Svedoci smo toga da se svi lažno predstavljamo, manje ili više. Trudimo se da se dopadnemo i tako menjamo maske u zavisnosti od osobe sa kojom smo. Mislim da trebamo da usporimo i da ostavimo sebi dovoljno vremena da upoznamo osobu sa kojom želimo da budemo.

Ostani singl i u Novoj godini sve dok ne upoznaš nekog ovakvog

Sve bi bilo mnogo jednostavnije kad bi svako od nas pokazao svoje pravo lice i svoju ranjivost. Sve više verujem u to da nije poenta pokazati drugima koliko smo savršeni, već koliko to nismo. To jeste ogroman rizik u svetu u kome je biti savršen jedina vrednost, ali je kao što kaže Brene Braun, jedini način da iskusimo povezanost.

“Da ja sam nesavršena, ranjiva i ponekad se plašim ali to ne menja istinu i da sam takođe hrabra, da sam dostojna ljubavi i pripadanja”, uči nas Braunova.

Neka nam ove reči budu motiv da se menjamo jer ćemo tako uticati i da se drugi oslobode i pokažu ko zaista jesu. Na tim čvrstim temeljima ljubav će se, nadam se, i nama konačno dogoditi.

You May Also Like

2 comments

Reply

Ono što mene kao muškarca buni – jeste da slične priče pričaju solo muški – i zbunjuje me kako se te dve grupe ljudi ne sretnu…. Kako i solo i jedni i drugi nailaze na “budale”, a ima ih koji imaju iste želje i snove….

Reply

Dragi Nebojša, hvala što ste izdvojili vremena za čitanje. To što kažete da ove priče pričaju i singl muškarci samo je dokaz da svi prolaze kroz iste ili slične situacije i da danas nije lako pronaći “pravu” osobu. Kažu, dvoje će se pronaći kad dođe vreme. Sve najbolje i veliki pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *