Uzimaju mi je, odnose, a nje je sve više. Kada bi znali koliko je u sebi imam… Kada bi znali koliko bogato izvorište u sebi posedujem, možda bi se i promenili. Ta borba bi ih izmorila. Borba neizvesnog ishoda. Ne kažem da je sve lako izdržati, ali smatram da mogu pobediti. Priznajem, bolno je. Ljudi su opaki, zli. Uzimaju i više nego što si spreman da daš. Životinje. Oko mene šuma divljači koja se pretvara u prelepi park ljudi sa srcima. Ja ih vidim. Vidim njihova srca su krupna, nabrekla u punoj snazi, brojim njihove otkucaje. Međusobno pričaju, grle se. Koliko toplih reči i prijatnih pogleda. Park ljubavi!

I konačno on i ja. Tu gde nema ljubomore, zavisti i patnje. Tu gde je svima nama lepo pa nemamo šta drugome da preotmemo, ukrademo i uskratimo. Tu gde sreća ima svoj najlepši oblik.

Zar takav svet nije moćan? Tu ljudi žive od davanja, pravog davanja. Ne želim da se vratim ovom svetu u kome su svi žrtve svojih davanja. Samo… taj naš svet je mali. Ali ipak toliko moćan da ako spojimo sve ono u nama možemo istopiti sve sante leda u drugima. Sve ono što istopimo biće piće za sve ostale. Napitak koji je svima neophodan, koji ih pokreće, dovodi nama i zahvaljujući kome postaju jedni od nas. Konačno će shvatiti suštinu!

You May Also Like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *