Ljudi me često pitaju koje su tvoje želje. Prvo pomislim na sve ono što mi nedostaje u životu. U odgovoru su najčeće stvari koje nemam i onda počnem da se osećam loše što nisam uspela da ih kupim, nasledim ili posedujem. Nedavno sam odlučila da okrenem list. Počela sam da vežbam zahvalnost za sve ono što imam. Najlakše mi je bilo to da praktikujem ujutru.

Prvo bih se zahvalila što sam se uopšte probudila toga dana jer mogu samo da zamislim koliko ljudi na planeti nije otvorilo oči.  Potom sam se zahvalila za kiseonik koji udišem i vodu koju pijem, a onda i na hrani koju imam za doručak. Zahvalila sam se što sam zdrava i pomislila isto za najbliže članove moje porodice. Zahvalila sam se u mislima i svakom od mojih najbližih na ljubavi i podršci  koju mi pružaju. Potom sam se zahvalila na odeći koju imam da obučem i nasmejala se zadovoljno što imam posao. Mnogo je onih koji još uvek šalju CV i čekaju da ih pozovu sa biroa. Kad sam izašla iz stana zahvalila sam se što imam krov nad glavom, a onda učinila i blagi naklon suncu što me greje. Posle te vežbe osećala sam se mnogo bolje. Praktikovala sam je mesec dana nekad ujutru, nekad uveče zavisi kad se setim ali sam se trudila da ne zaboravim taj mali ali veoma važan ritual koji mi je promenio pogled na život. Sad je postao navika. Nešto bez čega ne počinjem i ne završavam svoj dan. To radim redovno jer me čini neverovatno srećnom. Počela sam mnogo više da cenim sebe i sve ono što mi je Bog podario.

Da li praktikujete zahvalnost?   

You May Also Like

One comment

Reply

Wow

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *