U ljubavi učimo na greškama iznova i iznova. I dok čekamo sledeći ispit sa pretnjom “Tako nešto sebi više nikad nećeš dozvoliti”, pokušavamo do detalja da sagledamo situacije u kojima smo se ponašale kako nije trebalo.  Mogu da nabrajam do prekosutra koliko sam samo puta posle noćnog izlaska onako euforična slala poruke da se vidimo ili pristajala po ko zna koji put da mu pružim šansu jer sam prokleto večiti optimista da će se promeniti ili poverovala da to zaista vodi nečemu… Nekoliko puta sam detinjasto brisala broj iz imenika, stavljala “block” i “unblock” i lupala glavom zbog svakog “seen” bez odgovora.

Često radimo stvari iz hira i zabave i onda se kajemo. Kad malo bolje razmislim tako upoznajemo sebe i iscrtavamo sopstvene granice. Kad idemo u susret nečemu raširenih ruku i ne razmišljamo o posledicama, tada pomeramo granice i emotivno rastemo čak i kad boli.

Iz potrebe da se ponovo osetimo žive ulazimo u veze sa muškarcima koji nam se dopadaju malo ili nam se sviđaju fatalno, koji nas privlače fizički ili nam se manje sviđaju izgledom ali se zato ložimo na njihov intelekt, na one koji su uspešni ili su manje ostvareni ali je bilo hemije. Motivi i razlozi su brojni kao i okolnosti.

I prvi test na kome padamo je nedostatak strpljenja da nekog upoznamo. Melje nas radni dan, sat i minut, a vreme koje imamo za sebe je kao blesak svetlosti. U njega pokušamo da uguramo tu novu osobu koja nas je privukla i koja odmah mora da se “preda”. Međutim, sve što stežeš to se jače otima.

I tako razmišljajući o svom istorijatu ljubavnih fejlova i mnogo puta ponovljenog ponašanja po kalupu, dogodio mi se “Ahaa momenat”.

“Ono što te sprečava da nađeš ljubav svog života je to što za svakog koga upoznaš misliš da je ljubav tvog života”

Koliko sam samo puta pomislila da bi mogao da bude “Pravi” sramota me i da priznam. Uvek sam mu dodeljivala sposobnosti koje ne poseduje jer sam želela da bude savršen za mene. To znači da mi se dopao, ali sam ga preterano podigla u nebesa, obukla mu kostim Supermena i pustila da osvaja svet. Moja priča o izmišljenim herojima nikako da se promeni. Kad se rasprši idealizacija, prođu meseci i godine i kad naletim na profil tog mog super junaka na društvenim mrežama i ugledam njegovu fotografiju i ne čudi što mi izgleda kao neko koga ne poznajem. Nije ni nalik osobi u koju sam se nekad zaljubila. Kao da gledam nekog drugog čoveka, dalekog i nepoznatog.

Razlog zašto sam mislila da je svaki novi dečko “Pravi” je podsvest koja je šaputala da ako se ne potrudim oko njega i ne pružim mu priliku da ga upoznam znači da se potpuno mirim i prihvatam da ostanem sama. Ukoliko ta faza samoće potraje malo duže od dve, tri godine kao kod mene, prilično je zavoliš i počne da ti prija. Pisala sam već o tome koje su sve prednosti živeti sam i biti singl, kao i šta činiti kad usamljenost pokuca na vrata.

Strah da tako ne bude zauvek natera te da se “probudiš iz sna” i upoznaš nekog novog zanimljivog tipa koga onda pretvoriš u heroja. Eh, koliko sam samo puta odbacila logiku radi romantike i nezamenljivog osećaja da sam na sedmom nebu…

Koja rečenica je tebe osvestila?

You May Also Like

2 comments

Reply

Sve super samo iz teksta nisam saznao koji je to “ahaaaa momenat”?

Reply

Hvala ti što pratiš i čitaš. Ključna rečenica je “Ono što te sprečava da nađeš ljubav svog života je to što za svakog koga upoznaš misliš da je ljubav tvog života”. Verujem da se odnosi podjednako na muškarce i žene. Lep pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *