Upoznali smo se letnjem klubu, razmenili brojeve i počeli da se dopisujemo. Pozvao me je na prvi sastanak. Uvek se trudim da prilikom upoznavanja budem ono što jesam i zato sam sugerisala da volim obične stvari i ne patim od toga da posećujem fensi restorane i isključivo popularna mesta. Upravo zbog toga pozvao me je na ćevape. „Huuu, kako originalno“, iskreno sam pomislila. Našli smo se u toj pristojnoj kafani sa terasom i kariranim stoljnjacima. Kad je stigla porudžbina i hrana počela da mami, zazvonio mi je telefon.

Na ekranu se pojavilo ime mog stanodavca. Pomislila sam, šta je sad kad smo se čuli pre dva dana. Javila sam se i sa druge strane slušalice čula uznemireni glas koji govori kako je poplava u mom stanu i kako se voda sliva kod komšije ispod. Bila sam skeptična i rekla kako je to nemoguće jer sam proverila sve kad sam izašla (bojler, veš mašina). Međutim, posle nekoliko minuta usledio je još jedan poziv u kome me je zamolio da odem do stana da proverim. Nisam mogla da verujem da se to dešava na „prvom dejtu“. Izvinila sam se ljubazno dečku i rekla kako mi je žao što nećemo završiti ručak jer hitno moram da zovem taksi i krenem.
„Neću to da dozvolim. Ja ću te odvesti samo kaži gde“, rekao je. Iznenadio me je tim gestom jer bi to retko ko ponudio. Premotavam film i shvatam da nisam namestila krevet kad sam izašla i da sam u žurbi ostavila i neoprane sudove. Međutim, bio je dovoljno uporan u želji da krene sa mnom, tako da sam ipak pristala. Kad smo stigli rekla sam mu da može i da sačeka ispred zgrade, ali videla sam da od toga nema ništa. Krenuo je uz stepenice sa mnom , a na pola puta nas je sačekao komšija i počeo da gunđa zašto mi je trebalo toliko vremena da stignem. Kad sam otključala vrata voda je već stigla do ulaza, poplavila hodnik, kupatilo i krenula ka kuhinju. Bila sam u šoku. Moj „sapasilac“ je sa komšijom odmah krenuo da pronađe ventil kako bi zatvorio vodu, odvrne osigurače i spreči dalju katastrofu. Potražio je kofu i krpe za skupljanje vode i rekao da ja mogu slobodno da sednem i da će on sve da sredi. Gledala sam kako je zasukao rukave i velikom brzinom počeo da čisti.

„Ovo bi mogao da bude čovek mog života“, pomislila sam sa osmehom.

Sanjarenje je prekinuo komšija koji je počeo da objašnjava da će šteta biti velika, jer je verovatno pukla cev u zidu i curi sa njegovog plafona. Moraću da mu platim za krečenje i zamenu čak i nekih komada nameštaja. U diskusiju se odmah uključio ON koji je rekao kako sve možemo da se dogovorimo i kako nije naša krivica što je cev pukla kao i odštetu treba da plati „Gradski vodovod“. Da, rekao je NAŠA krivica, a meni su se usne razvukle u osmeh. Ne sećam se kako je dalje tekla njihova diskusija, ali sam bila oduševljena njegovim pregovaračkim sposobnostima i zaštitničkim stavom prema meni.

„U redu. Zvaću državno preduzeće da se raspitam. Verujem da to tako funkcioniše. Važno da ste vi stigli i da smo sprečili dalju štetu. Hvala vam“, smekšao je komšija. Nisam mogla da verujem da je „spasilac“ uspeo da ga smiri i ubedi u potpuno suprotno. Kroz glavu mi je prošlo: „Udaću se za tebe“. Okrenula sam se oko sebe, sve je bilo čisto, ni traga od vode, a on sedi mokar od znoja na stolici i teško uzdiše ali se pravi da se nije umorio. Mislim da sam se u tom trenutku zaljubila. Čak i da nisam bila sam zahvalna Bogu što mi ga je poslao u datom momentu. Prišla sam mu sa osmehom, zagrlila ga i poljubila u usta. Da, baš tako je bilo. Nisam mogla da se suzdržim. Zar nije sve potpuno ludo?

„Hvala ti na svemu i izvini što sam upropastila prvi sastanak. Zaista nisam ni pomislila da bi ovako nešto moglo da se desi“, rekla sam mu, a on dodao da je to najluđi prvi sastanak ali u tom trenutku i najlepši koji je imao. Uhvatio me za ruku i rekao „Idemo da dovršimo ćevape koji su se sigurno ohladili“.

Možda nije trebalo tako da reagujem nakon svega, ali srce mi je šapnulo da ga poljubim i ja uvek puštam da me vode osećanja. Pošto, naša veza posle toga nije uspela jer je vrlo brzo otputovao u inostranstvo zbog posla, pamtiću je upravo po svom najluđem prvom sastanku u životu. Nešto sam i naučila.

  • Momci mogu da namirišu „očaj“ na kilometar. Ako se postavite u razgovoru kao da intervjuišete budućeg muža to će sigurno primetiti i neće mu se svideti.
  • Ponekad ne dođe do drugog sastanka zato što odbijamo muškarca u startu. Ali ako sve nije proteklo kako treba (kao u mom slučaju) ne znači da sa tom osobom ne može da bude zabavno. Savršen prvi sastanak ne mora uvek da vodi ka idealnoj vezi.
  • Mnoge devojke same sebe sabotiraju zato što su navikle da budu same ili im jednostavno tako prija. Treba razmišljati u pravcu da ćemo i posle sastanka moći da radimo sve stvari koje volimo i da budemo u vezi istovremeno.
  • Ako se plašite da ćete biti povređene (kao većina nas koja je imala neki bolan raskid) treba da mislite da je to najgore što može da se desi. Najbolje je da se otvorite i pružite priliku da vas neko upozna. Nikad se ne zna!
  • Ne treba propušati prilike da upoznajete nove muškarce jer se srodna duša krije među jednim od njih.

Kako je izgledao vaš najčudniji prvi sastanak?

You May Also Like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *